Туристичка организација Града Врања|info@turistickavranje.rs

Манифестације

Манифестације

Број фестивала расте не само у свету, него и код нас

Данас, нека места у свету знамо само  по престижним фестивалима који се у њима одржавају. На пример: Гуча или раније Монтереј… или Вудсток.
Дакле фестивали и манифестације су прворазредни културни и уметнички догађаји који се обично организују у току туристичке сезоне и домаћину служе за промоцију  сопствене туристичке понуде. Манифестације, наравно имају и социјалну и економску димензију  јер пружају локалном становништву могућност зараде.
Врање је место дешавања бројних културних, спортских, туристичких, уметничких и забавних манифестација. Својим садржајем и квалитетом програма имају јак утицај на креирању имиџа града. Поред манифестација у част Борисаву Станковићу, ту су и манифестације: „Светосавска недеља“, „Мај месец музике“, “Меморијал Бакија Бакић“, “„Дани Врања“, „Дани каранфила“, “Златни пуж“, “Џипијада“ и др. Наравно, ту су и фолклорне вечери, а фолклорне групе данас на најбољи начин чувају културно наслеђе једног народа, његову музичку традицију, а кроз музику и читаву филозофију живљења једног поднебља.

Годишњи преглед манифестација у Врању

Светосавска недеља је духовна, културно-образовна манифестација у част српском просветитељу Светом Сави. Врање је први град у Србији који је пре две деценије почео са обележавањем  Светосавске недеље и афирмацијом вредности колектива и појединаца у основном образовању. Ова манифестација садржи више елемената као што су изложба слика, скулптура, икона везаних за православље, књижевно вече посвећено деци, вече духовне музике и изворне српске музике, позоришне представе, вече рецитатора литералних и ликовних радова „Светом Сави у част“, духовна академија Православне Епархије Врањске и додела награда најуспешнијим појединцима и установама у области васпитно-образовног рада.

У част Борисаву Станковићу, истакнутом књижевнику, песнику и драматургу, одржавају се две манифестације, које представљају културно обележје Врања, а то су Борина недеља, марта месеца и Борини позоришни дани, октобра месеца.

Манифестација Борина недеља први пут је организована 1967. године. Од тада Врањанци сваке године у Бориној кући, испод крошње великог дуда славе лик и дело свог књижевника. Том приликом организују се промоције књига и књижевне вечери на којима наступају многобројни књижевници, научни и културни радници и критичари. Последњег дана манифестације уручује се награда за најбољи роман односно прозно дело на српском језику написано у протеклој години. Награђеном писцу се уручује повеља, барељеф са Бориним ликом и одређени новчани износ.

Манифестација Јустинове благовести је посвећена осветљавању, неговању и афирмацији дела Оца Јустина Поповића архимандрита манастира Ћелије, доктора теологије, професора Београдског универзитета и духовника, данас српског светитеља Преподобног Јустина Ћелијског и Врањског.

Програм је везан за празник Благовести, дан рођења и упокојења Оца Јустина и месец април. Организују се свечама академија на којој најистакнутији теолози, књижевници и публицисти беседе о делу Оца Јустина, а и округли сто са темом везаном за његово дело и објављује се зборник радова са наведеног скупа, док у уметнчком делу учествују познати појци, извођачи духовне музике и остали уметници најразличитијег профила.

Манифестацију „Мај месец музике“ организује Музичка школа „Стеван Мокрањац“ из Врања, која је већ традиционална, и уврштена међу пет најзначајнијих културних манифестација у граду. Значај ове музичке манифестације је немерљив, изузетан, јер музички сладокусци имају јединствену прилику да чују најеминентније извођаче из земље и иностранства, на разним инструментима. Истовремено се наглашава и едукативни значај манифестације зато што Врањанци немају другу прилику да уживају у уметничкој музици, пошто је „Мај месец музике“ једина манифестација тог типа у Врању.

Током маја одржава се низ концерата класичне музике, а крајем маја организује се такмичење малих пијаниста. Ова манифестација се завршава прославом Дана школе „Стеван Мокрањац“.

Ноћ музеја је међународна манифестација, која је ове године одржана у преко шездесет европских држава. У Србији се организује већ девети, а у Врању пети пут, одређене ноћи маја месеца. Изложбени простори Народног музеја, Галерије музеја и Музеј куће Боре Станковића су отворени за посете од 18 сати до 02 сата после поноћи. Програм је врло богат. Поред могућности разгледања сталних поставки поменутих установа културе, организују се изложбе, концерти, видео пројекције и позоришне представе.

Сваке године у организацији Кинолошког друштва „Шврћа“ из Врања, организује се Међународна изложба паса свих раса- CACIB Врање. Прва CACIB изложба је одржана 2010. године, а  у протеклом периоду организовано је 13 CAC изложби, Изложба је одобрена од стране Међународне кинолошке федерације (FCI) и Кинолошког савеза Републике Србије (KSS). Ова једнодневна манифестација се одржава једном годишње, 1. Маја, на теренима градског парка, који се налази у центру Врања поред хотела „Врање“. Учесници – излагачи су из Врања и из различитих земаља из региона. Организује се у неколико разреда паса:

  1. Беби разред (3-6 месеци),
  2. Разред најмлађих (6-9 месеци),
  3. Разред младих (9-18 месеци),
  4. Интермедиа (од 15-24 мес.),
  5. Разред зрелих (преко 15 мес.)
  6. Разред радних (преко 15 месеци),
  7. Разред шампиона,
  8. Разред ветерана (од 8 год.)

Такође учествују и парови и одгајивачке групе.

Етно сајам је сајамска манифестација покренута са циљем очувања традиције и културе грађана Србије и афирмацији етно производа као покретача развоја мале привреде и породичног бизниса, а Врање је један од првих градова домаћина који је прихватио и утемељио да традиција овог града и околине има будућност. Етно сајам успоставља научно-стручне столове из области очувања етно марке, промотивне продаје занатских производа, производње и дистрибуције здраве хране, а садржи и концерте и уметничке изложбе. Одржава се јуна месеца под покровитељством Народног Универзитета и Туристичке организације Врање.

Меморијал Бакије Бакића је традиционална манифестација која се одржава у част истоименог музичара, чувеног трубача, вишеструког освајача титуле прва труба Сабора трубача у Гучи, који је пренео славу врањске и српске трубе широм света. Успешно је водио свој оркестар више од пола века. Умро је у Врању 1989. године, а 2006. године му је откривен споменик. Програм меморијала је садржајан и богат, састоји се из концерта дувачких оркестара, наступа градских културно-уметничких друштава и извођача изворних песама на Градском Тргу. У Врању тада одјекују звуци трубе, познатог дувачког инструмента, који се у Врању свира и чује на јединствен и необичан али за Врање врло препознатљив начин. Па дођите и послушајте сами…

Фолклорне групе данас на најбољи начин чувају културно наслеђе једног народа, његову музичку традицију, а кроз музику, и читаву филозофију живљења једног поднебља. Зато је увек прворазредни културни догађај гледати наступ људи који негују традиције свог народа, а посебно када се ради о традицији нама ближих или даљих народа, као што је то случај на манифестацији Међународни фестивал фолклора.

Манифестација се одржава у оквиру манифестације “Врањског културног лета”. Сваке године у Врању наступају ансамбли из разних земаља, где посетиоци могу да виде најразличитије игре и ношње. Организатор манифестације је ГКУД „Севдах“ из Врања, а 2013. године је одржана 7. Међународна смотра фолклора.

Међуокружна смотра фрулаша “Златна фрула” која се одржава јуна месеца у Врањској Бањи је традиционално такмичење фрулаша из Пчињскох и Јабланичког округа. Победници овог тзв. предтакмичења учествују на манифестацији Први Сабор фрулаша “Ој Мораво” која се одржава у Прислоници поред Чачка од 1988. године и окупља најбоље фрулаше из целе Србије и сврстан је у дванаест најзначајнијих манифестација у Србији.

Манифестација “Златна фрула”, као значајна за развој туризма на југу Србије представља и има за циљ бригу о корену и стаблу једног народа, а корен српског народа незамислив је без звука фруле.

Такмичење прати богат пратећи програм – изложба домаће радиности и старих заната, приказују се изложбе ручних радова и скулптура насталих у вајарској колонији, градитељи фрула, произвођача меда, воћних ракија и цвећа.

Дружење и неговање традиционалног и савременог музицирања на свиралама – фрулама најпознатијих градитеља, уз такмичење за победника – “Златну фрулу” Међуокружне смотре фрулаша део су програма манифестације сваке године.

Такмичари се такмиче у изворном свирању, и естрадном свирању, а као посебна награда одлази у руке такмичару из категорије такмичара до 12 година.

Организатори “Златне фруле” су ЈУ Народни универзитет и Градска општина Врањска Бања.

Традиционална манифестација под називом „Дани каранфила“ траје од 1963. године., заправо представља наставак „Бањског севдаха“. Одржава се у Врањској бањи у трајању од три дана током месеца августа  и представља културно-туристичку и забавну манифестацију. Почиње „Будилицом“ уз звуке трубе, а завршава се избором за најлепшу девојку, која осваја титулу „Каранфил девојче“. Раније је победница била она девојка која добије највећи број каранфила од публике, а сада о томе одлучује жири. Поред врањанки, све је већи број девојака из суседних општина и градова, тако да манифестација поприма регионални карактер. А обухвата такмичење у припреми старинских јела, наступе фолклорних друштава, дувачких оркестара, естрадних уметника, шаховски турнир, изложбе слика, цвећа и дечијих радова и књижевне вечери.

Симболика каранфила указује на љубав, пријатељство и плодност. Тако да вреди посетити „Дане каранфила“, дане несебичне љубави и искреног пријатељства, дане промоције женске лепоте југа.

„Nišville Jazz Festival“ je најпосећенији џез фестивал југоисточне Европе, већ годинама доследно брани европске вредности мултикултуралности и стрпљиво негује музички укус појединаца. Концепт фестивала је од почетка, осим на „традиционалнијим” формама џеза, био заснован пре свега на фузији овог правца са етно традицијама различитих делова света а нарочито Балкана. „Nišville“ као фестивал на најбољи могући начин истовремено промовише џез као правац настао на америчком континенту, музичку традицију Балкана, али и посебно спој та два стила, чиме је Нишвил у многоме допринео представљању балканске музике као новог светског тренда.

Домаћин фестивала је град Ниш током августа месеца, али постоји и караван којим се „Nišville” сели у друге градове. Врањанци и посетиоци “Врањског културног лета” имају прилику да осете атмосферу највећег џез фестивала у земљи и да самим тим љубитељи џеза чују део програма и уживају у концерту пар извођача. Одржава се на паркингу испред галерије народног музеја сваке године у августу месецу. Учествују извођачи из Србије и иностранаства.

Манифестација „Златни пуж“ је интернационална радионица, коју организује школа анимираног филма (ШАФ) из Врања која постоји већ 25 година. Циљна група су деца и млади који долазе из различитих крајева света и подељени у три групе заједно раде на изради групних анимираних филмова, а то доводи до зближавање деце и младих из различитих култура и говорних подручја у циљу стварања мултикултуралног  друштва. Манифестација има богат пратећи програм који се сваке године разликује, од презентације кухиња и обичаја па до представљања аутора, школа или студија као и изложбе, музички програми  и слично.

Дани Врања одржавају се сваке године крајем лета у току прве недеље септембра месеца у организацији града Врања. Програм манифестације је конципиран тако да у њему уживају људи свих генерација, а базиран је на култури и забави. Његов садржај чине етно базар, салон књига, промоција и дегустација врањских специјалитета, а у вечерњим сатима су наступи естрадних уметника различитих музичких профила. Посетиоци долазе из Пчињског округа и шире, а тих недељу дана цео град добије димензију одмора, забаве и стицања нових знања. Дани Врања су прилика за успостављање партнерских, пријатељских, културних, привредних и туристичких веза међу градовима, селима, привредним субјектима, међу људима.

СПИД „Железничар 2006“ у сарадњи са планинарским савезом Србије организује републичку акцију „Врањски планинарски маратон“. Врање је једном годишње центар планинара Србије. Учествују планинарска друштва из Србије и Региона, као и рекреативци и сви љубитељи природе. Сваке године су то друге стазе, углавном кроз шуме са више видиковаца, а такође се мења и трајање маратона. Организује се мали, средњи или велики маратон тј. рекреативни и тежи, а планинари, рекреативци и сви љубитељи природе могу учествовати на Врањском планинарском маратону.

Овим маратоном сви љубитељи природе и планинарења потврђују своју љубав према планинарству, доживљавају чари нетакнуте природе, надишу се чистог планинског ваздуха, уживају у богатству боја и прелепих видика, и размењују искуства са члановима бројне планинарске породице. Кроз овај маратон се такође промовише и културно-историјско наслеђе.

Туристичка организација Града Врања од 2010. године, октобра месеца, организује ревијалну „Џипијаду“. Циљ „Џипијаде“ је повезивање и промоција туристичко-природних потенцијала града, Врања, односно бање, Врањске Бање, планине, Бесне Кобиле, и језера „Првонек“. Сваке године, у октобру, окупе се власници и љубитељи теренских четворо-точкаша и мотора у центру Врањске Бање. Након речи добродошлице и упознавања учесника са рутом, караван креће у обилазак и вожњу џиповима кроз пределе Бесне Кобиле од чије лепоте застаје дах. Путује се, путем којим не пролазе возила често. Путује се кроз пределе нетакнуте природе, обојене јесењим бојама. Учесници каравана на свом путу обилазе споменике, напуштени рудник, цркве. Пролази се кроз много села, напуштених кућа, поред многих извора пијаће воде, преко планинских потока. Пуни утисака, учесници „Џипијаде“ на крају једнодневног дружења завршавају своје дружење доделом захвалница.

У част Борисаву Станковићу, истакнутом књижевнику, песнику и драматургу, одржавају се две манифестације, које представљају културно обележје Врања, а то су Борина недеља, марта месеца и Борини позоришни дани, октобра месеца.

Борини позоришни дани одржавају се од 1979. године у последњој недељи октобра месеца. Тада је Врање домаћин разних позоришта из Београда и других градова. На позорници врањског позоришта љубитељи уметности могу да виде најбоље позоришне представе из протекле сезоне и оне које су премијерно приказане текуће године. Ту су и представе Бориних дела у извођењу позоришта домаћина. Затим организују се и видео пројекције снимака представа из позоришне прошлости, изложбе и предавања угледних књижевних критичара. На крају публика и стручни жири бирају најбољу представу и најбоље глумачко остварење.

За време одржавања ових манифестација Врање је стециште културе, традиције, уметности и забаве.

Ликовна колонија која се одржава традиционално у Врању од 1974. године под именом „Прохор Пчињски“ припрема Народни универзитет сваке године у месецу јулу. Траје седам дана и међународног је карактера. Гости ликовне колоније сликају у просторијама Ликовне радионице Народног универзитета и у околини града према потреби уметника, и своја уметничка дела остављају на поклон Народном универзитету.

Традиционалну манифестацију „Архиенале“, организује Инжењерска комора Србије-Регионални одбор подсекције дипломираних инжењера архитектуре Регионалног центра Ниш, канцеларија у Врању, и Друштво врањских архитеката, уз подршку града Врања, сваке године у фебруару месецу.

„Архиенале“ од 2006. године својим концептом привлачи пажњу великог броја људи из архитектонске и културне јавности, али и пажњу шире јавности. У оквиру ове манифестације, сврставају се већи број изложби, предавања, презентације домаћих и страних компанија и производних програма и трибина на којима је главна тема архитектура и изградња. Као учесници се појављују најистакнутији инжењери  Пчињског округа, Србије као и студенти архитекуре.

Од 2006. до 2010. године манифестација је била афирмативног и промотивног карактера имајући за циљ да се архитектонско стваралаштво на југу Србије прикаже широј јавности, како би се даље развијало и унапредило у складу са домаћим и светским културним токовима.

Пети „Архиенале“, јубиларни, био је концепиран као преглед најбољих радова учесника са претходне четири изложбе. Од стране организатора усвојен је нови програм организовања манифестације; одлучено је да се иста одржава сваке године, а да се излажу радови архитеката са ових простора сваке треће године увођењем „Тријенала“.

Један од главних разлога за овакав начин приказа је смањена продукција радова из године у годину, услед сложених друштвених и економских прилика. Први „Тријенале“ одржан је у оквиру Седмог „Архиенала“ 2012. године.

2018-08-03T13:02:02+00:00